Porijeklo porodica

Predlazem da se zapocne nova tema o porijeklu porodica, kao i o zblizavanju za sve pokidane veze medju clanovima jedne familije.

Ideja ima smisla. Ko zna da li neko u americi, Australiji, Kanadi, Njemačkoj, ili ko zna gdje iz čiste nostalgije kopa po internetu bilo šta o petrovčanima i petrovcu, ali za to treba da se zakači na naš sajt pa da se raspituje.
Opušteno ....

Poreklo Kerkeza

Porijeklom od Jovanica,koji pripadaju rodu Mandica ,a plemenu Drobnjaka koji su nekom seobom u severu Dalmacije a odatle u Liku da bi se 1620 godine naselili ispod Orlove Grede kod Srba.Prema predanju pored Kerkeza od JovanicVranjesi,Drazici,Ivanici,Tesle,
Milinkovici,Mrksici,Stanivukovici,Orenji a od njih Marici,Rabatici I Zecevici.Svi slave Djurdjevdan.

Kerkezi iz okoline Bos.Petrovca su se doselili iz Suvaje u Lici.Negdje u prvim decenijama
18.veka (posle karlovackog mira 1699. godine.)oni su se doselili u Ocijevo kod Drvara,
Gdje se nisu dugo zadrzali.Odatle se četiri brata raseliše na rayne strane u sela:Busije,
Prkosi,Vranovina i Vodjenica.U Vodjenicu se doselili sredinom 18 vijeka.Odatle je jedna porodica odselila u selo Skakavac .U Suvaji se jedni (Rasinovac) doselise iy Vranovine
Drugi iy Bjelaja (Marjanovicev Do).Od ovih drugih jedni su sisli u Grabovac, a neki u Sanicu.
U selo Smoljana Kerkezi su dosli iz Skakavca posle okupacije.U Sanici je Kerkeza pocetkom 20 veka bilo 4 kuce.Doselili su se sa tromedje,iy Cvijetnica 20-30 tih godina 19 veka.Ker4kezi iz Donjeg Vrtoca kod Drvara su se doselili iz Cvijetnica.


Moye se naci podatak da su Kerkezi dosli iz Gornjeg Dragaceva u Srbiji.Medjutim ovaj podatak verovatno nije tacan jer se zna da Kerkezi u Bosanskoj Krajini bili do 1720. godine u oblasti Srba,dok je najstarije stanovnistvo Dragacevaod sredine 18 veka.Sa druge strane bilo je veoma mali broj seoba iz tog pravcaq prema Bos.Krajini

--------------------------------------------------------------------------------



Sa sigurnošću se zna se da su na teritoriji Skakavca prvi živeli Kneževići, koji su potomci nekog kneza, te da su na teritoriju Skakvaca došli sa Vranovine. Posle njih došli su Marjanovići koji su potomci kneževog brata Marjana i svi su slavili Svetog Jovana. Pored Kecmana u Skakavcu su živeli još i Marjanovići koji su potomci kneževog brata Marjana i ista im je slava Sveti Jovan. Banovići koji su bili katolici iz primorja i pošto su živeli u srpskoj sredini prešli su u pravoslavlje i uzeli slavu Svetog Nikolu. Ćurčići su potomci Štrbaca i Ćulibrci potomci Majstorovića. Te dalje Dukići koji su došli na posed Radoševića pa su uzeli prezime Radoševic i Stupari koji su došli iz Vrljike i Zrmanje. Kecmani su se po doseljavanju naselili u delu Skakavca koji se zove Trnovac. U Trnovcu su živeli samo Kecmani.

Podgreda - živeli Stupari, Banovići, Banjci, Kovačevići, Marjanovići, porodica Čiča, Ćik i Dukić;
Obljaj - Popovići, Kovačevići, Banovići, Čiče, Đakovići i Đilasi;
Poljicu i Glavici - Grbići, Stupari, Petkovići i Ćulibrci; Klještina - Brkljač i Kneževići;
Marjanović Do - Marjanovići, Dragići, Kerkezi i Đakovići.
Trnovac su naseljavali samo Kecmani i to u četiri kuće.
Stariji pamte da je postojalo 19 mlinova. Danas ni jedan ne postoji.


Petrovački grad je dočekao u dobrom stanju okupaciju Austro-Ugarske 1878. g?dine. Verovatno je porušen 1905. godine prilikom sprovođenja regulacionog plana, koji je izgradila austro-ugarska vlast. U vreme osmanske dominacije bio je sedište Petrovačke kapetanije.

Kecmani su se doselili oko 1620 godine iz Crne Gore u Unac, odakle su pobegli zbog krvarine. Predanje kaze da se tada doselio otac s tri sina: jedan je bio pop, jedan tezak, a jedan čoban. Iz Unca su se raseljavali na mnogo strana pa su se jako razmnozili i stvorili jako bratstvo u Bjelajskom i Bravskom Polju oko Petrovca. Od ove njihove loze su se odmetnule porodice s novim porodičnim imenima kao što su Prošić( u Smoljani i Palanci), Dragić (Gornja Vo?enica i Pučenik), Tubin (Rašinovac), Bakrač (Kapljuv i Bravsko), Cojić (Bravski Vaganac) i Nikić (Dzevar i Bare) i oni već vaze za posebne organke. Svi Kecmani i njihovi pomenuti ogranci slave Sv. Vartolomeja.

U Srednjoj Smoljani je Kecmana bilo oko 1920 godine 6 kuća, a u Okruglici jedna. Oni su se odselili iz Unca oko 1820 godine na Kapljuv, tu se zadrzaše 10 godina, pa se onda naseliše u Smoljani.

U Krnjoj Jeli ih je bilo 5 kuća, tu su „odavno” i nezna se da li su se odcepili od onih Kecmana u Uncu ili u Driniću. Od ovih se naseli jedna kuća 1907 godine u Busijama.

Kecmana je oko 1920 godine bilo u Suvaji, u naselju Trnovac, kod Bosanskog Petrovca četiri kuće. Slave sv. Bartolomeja i „odavno su na tom mestu”. Od njih se odvojila jedna grana koja se naseli u Palanku u sanskoj regiji, a druga grana se naseli u Drinić.

U Drinić se Kecmani naseliše iz Unca iza podizanja Petrovačkog grada, ali svakako prije 1800-te godine. Tu ih je bilo oko 1920 godine 41 kuća. U gradu Petrovcu ih je bilo dve kuće s istom slavom i doselili su se tu iz Drinića oko 1890 godine. Tako?er, u Kapljuv se iz Drinića naseli jedna kuća Kecmana oko 1820-1830. godine, a još dve kuće posle 1878. godine.

Bukovača - dve kuće u Budzaku, četiri na Avali, četiri u Podbukovači i jedna u Pod?urinovači. Slave istu slavu kao i ostali Kecmani u okolini. Kecmani zvani Gagići su se naselili „davno” iz Unca, dok su drugi došli iz Drinića. Ovi Kecmani - Gagići spadaju u najstarije familije u Bukovači i tu su se doselili u vremenu od 1770 do 1780 godine. Tada je u Bukovači bilo svega tri kuće i to Kecman - Gagić, Ševo i Stupar. Iz Bukovače se odvoji jedna grana Kecmana oko 1830 godine i naseli se u Bjelajski Do gde ih je bilo oko 1925 godine 5 kuća dok ih je u Janjilu bilo 4 k
da Kecmani nisu direktno došli iz Crne Gore na Unac pa posle se razgranali nego su išli etapno. Najpre su pali pod Travnik i tu su se zadrzali jedno vreme, zatim su odatle se naselili u Zmijanje i tek su onda odatle otišli za Unac.
Pounje
Za rodove (rod podrazumeva kuće iste krvi i prezimena, a zive u više sela, ili su ista krv, a različitih prezimena) Kecman, Prošić, Tubin se kaze da su većinom plavokosi i visoki. Imalo ih je u oblasti Pounja (oko 1920 godine) 65 kuća sa 6 prezimena i to: Kecmana 17 kuća u 7 naselja; Tubina 8 kuća u 2 naselja; Ćirića 13 kuća u 6 naselja; Jelača 12 kuća u 3 naselja; Dragića 3 kuće u 2 naselja i Prošića 12 kuća. Svi oni slave slavu sv. Vartolomeja i Varnavu i svi su potekli s Petrovačkog i Bjelajskog Polja.

U Krupi je bila tada jedna kuća Kecmana, Dragića 2 kuće; u selu Veliki Badić je bila 1 kuća Kecmana; u Podvranu 2 kuće; U Banjanima 1 kuća; U Dobroselu 8 kuća, u Mrazovcu 2 kuće i tamo su doselili s Bjelajskog Polja pre 1850 godine; u Pučeniku je bilo tada 2 kuće i oni su došli tamo iz Drinića pre 1878 (okupacije Bosne od Austrije).






O praporeklu Kecmana se mnogo pretpostavlja, a vrlo malo za sigurno zna. Postoji nekoliko legendi o poreklu Kecmana i nekoliko teorija. Od teorija o poreklu Kecmana navešću sledeće:

rva teorija kaže da su Kecmani potomci Sasa - rudara koje su za vreme Nemanjićke države vladari unajmljivali. Vrlo slična teorija je opisana u knjizi Rijeka Života - Rodoslov Kecmana od Vlade Kecmana. Prema toj teoriji Nemanjići su navodno tražili od Rumuna da im pošalju stručnjake za kovanje sablji, kopalja, buzdovana i pancirne odeće za oklopnike i konjanike, kao i rudare i ljude koji su znali da pronađu rude u zemlji. Na ovaj poziv Nemanjića, došlo je iz Rumunije i Češke nekoliko bratstava Kecmana, među njima je bilo i nekih iz Šlezije kao stručnjaci za tražene poslove. Navodno su među tim Kecmanima bili rudari, kovači, svirci i popovi. Otud se isplela legenda da Kecmani potiču od Nemaca i Rumuna. Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, u Srbiju i šire na područije Raško-Nemanjićke države, plemena Kecmana, ne osećajući se ipak kao domoroci, unapred se povlače prema zapadu. Dalje, prema ovoj legendi krenuli su u tri kolone (zbega). Jedna kolona je išla preko Crne Gore ka moru. Ukrcali su se na tri splava (dereglije), navodno je u toj grupi bilo 300-500 porodica. U putu se jedan spav sa 150 ljudi prevrnuo i potonuo negde između Dubrovnika i Splita. Druga dva splava su se iskrcala kod Zadra u selu Perkovićima, ali na ta dva splava je preživelo svega 100-tinak porodica. Oni su se kasnije raselili, a neki se i vratili u Crnu Goru. Druga kolona je išla put Bosne, preko Drine negde između Zvornika i Vlasenice i u toj koloni je bilo 550-600 porodica. Odmah po prelazu u Bosnu dočekali su ih bogumili i pobili ih sve do poslednjeg. Treća grupa Kecmana je nastavila put niz Drinu goneći sa sobom dosta stoke. Išli su sporo. Navodno ih je bilo više od 1000 porodica i u Posavinu su prešli kod Rače. Raselili su se oko Banja Luke, Prijedora, Lijevča Polja, Novog, Dubice i Kostajnice. Od ove grupe Kecmana neki su prešli u Prošiće, Nikiće, Dragiće, Trikiće, Materiće i Tubine. Prema ovoj legendi Tubini su jedini primili drugu slavu, a svi ostali su nastavili da slave Svetog Vartolomeja. Ova legenda je dugo živela i još uvek živi u nekim sredinama u kojima žive Kecmani, Prošići, Dragići i Nikići.

ruga teorija kaže da je za vreme svojih osvajanja Car Dušan imao problema sa svojom vojskom jer se kod neke dugotrajne opsade njegova vojska lako sprijateljivala sa neprijateljom i opsada je propadala. Da bi to predupredio, Car Dušan je formirao plaćeničku vojsku u kojoj su bili samo strani plaćenici. Kasnije je ta vojska postala njegova lična garda koju su sačinjavali samo krupni mladići sa ratnim iskustvom. U spisima Cara Dušana i prepisima tih spisa se spominju Hetmani kao odlični vojnici. Hetman je neka vrsta čina u kozackoj vojsci, nešto kao poglavica ali ispod atamana (vrhovnog poglavice). Reč hetman je relativno slična reči Kecman i moguće je da reč Kecman vodi poreklo odatle. Inače Kozaci su ratnički stalež slovenskih plemena. U većem broju se spominju posle propasti Kijevske države (oko 1240) kada beže pred Mongolima i naseljavaju se oko Dnjepra, Dona… Na ovu teoriju se sama po sebi nameće sledeća teorija po kojoj su Kecmani potomci Kozaka i Rusa koji su pobegli pred najezdom Mongola i u toj bežaniji stigli do ranonemanjićke države.

reća, vrlo interesantna teorija o poreklu Kecmana kaže da smo potomci Hugenota i Jevreja koji su pobegli za vreme progona u zapadnoj Evropi. Ova zanimljiva teorija se na žalost ne uklapa u vremenske okvire prvog spominjanja Kecmana jer su progoni Hugenota i Jevreja bili oko 1550. godine (za Hugenote) i oko 1420. godine (za Jevreje, Vartolomejska noć je bila 1426. godine što je opet vrlo interesantno jer je Kecmanska slava Sveti Vartolomej).

etvrta teorija je teorija ruskog akademika Fjadorova koji govori o prezimenu Kecman u okviru velikog istraživačkog rada o slovenskim prezimenima. Akademik Fjadorov 1967-1968. kaže: Kada su slovenska plemena krenula od Teherana prema zapadu. među njima su bili nekršteni Srbi i nekršteni Hrvati (beli Srbi i beli Hrvati). Kretali su se preko dalekih istočnih područija današnje SSSR-a, nastavljajući put preko Kavkaza i Karpata i dosegli su preko Češke i Poljske do Rajne gde su ih gotska plemena vratila sa Rajne prema istoku, prelazeći na juži deo Balkana. Trst i područije Istre i današnju Hrvatsku, zaposedaju hrvatska plemena, a srpska plemena nastavljaju put Dalmacije između Jadranskog mora do Save i Drine, prema Zeti. U tom srpskom "čoporu" su bili Kacmani (ljudi koji su pravili kace prilagođene dužem putovanju, po dužini malo duže, a po širini uže). U tim kacama konjanici su nosili za hranu soljenu ribu i soljeni sir i kajmak, pa i sveže meso ali na kraće vreme. Dolaskom u Šleziju na putu prema Rajni Nemci su Kacmane, pretvarajući slovo A u slovo E nazvali Kecmani. I danas među Lužičkim Srbima u Šleziji ima Kecmana koji su ostali od te velike seobe Slovena.

eta teorija-pretpostavka profesora Voje Kecmana: Vuk Karadzić je u svom rečniku naveo da je onaj koji vodi kolo zvan Kec, pa je moguće i da je naš neki daleki predak dobro igrao u kolu, a da smo mi po njemu ostali Kecmani.

Činjenice:

Prvi put Kecmani se spominju u tom obliku (Kecman) u pisanoj formi krajem 14. veka u povelji Vuka Brankovića. Naime Vuk Branković je sastavio povelju u kojoj je nabrojao sve slobodne ljude na teritoriji na kojoj je on gospodario. O Vuku Brankoviću se zna da je bio srpski feudalac, sin Branka Mladenovića, te da je bio "gospodar Kosova i Drenice". Naročitu ulogu je igrao posle smrti cara Uroša. Bio je pristalica političke saradnje sa Mađarima. Posle poraza u kosovskom boju 1389. godine postaje turski vazal, ali su ga Turci zbog veza sa Mađarima, posle mađarskog poraza 1396. godine, prognali iz njegovih oblasti. U narodnim pesmama i predanjima je predstavljen kao izdajnik i krivac za poraz Srba u kosovskom boju, što je istorijski netačno. Umro je 1398. godine. U toj svojoj povelji nabraja slobodne ljude i između ostalog navodi dva brata težaka Kecmana (jedan je bio po imenu Dušan). Inače starosrpska reč težak bi verovatno značila u današnjem obliku: radnik, drvoseča... Put sa teritorije Kosova do Bosanske Krajine se može pratiti kroz razne spise. Početkom 15. veka Kecmani beže pred turcima u Crnu Goru gde se zadržavaju. Odatle zbog neke krvne osvete produžavaju dalje i negde 1550-1650. godine se naseljavaju u zapadnoj Bosni, najviše u podgrmečje i dolinu reke Unac.

Navešću neke citate:

Naselja i poreklo stanovništva - Unac - Petar Rađenović (strana 502): Kecmani su starinom došli i Crne Gore odakle su pobegli zbog krvarine.

Istoriografski prilog Bosanskog Petrovca i Smoljana od naseljavanja - Ostoja Jeličić: Kecmani - doselili se pre 360 godina iz Crne Gore u Drvar. Tada se doselio otac sa tri sina: jedan pop, jedan težek i jedan čoban. Iz Drvara se sele na mnogo strana.

Skakavac i Skakavčani kod Petrovca - Ilija Stupar: Kecmani su starinom iz Crne Gore, odakle su došli na područije Unca (Drvara) oko 1650. godine zbog neke krvne osvete.

KECMAN - prezime zabeleženo u Pounju u Bosanskoj Krajini u sledećim mestima: Bosanska Krupa, Veliki Balić, Banjanima, Dobroselu, Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog polja), Počeniku i Lohovu, u oblasti Unac u Bosni u Beglušcima, Dvoru, Trnjinića Brijegu, Trubaru i Šinovljanima, u Bjelajskom Polju, u Suvaji, Petrovcu (iz Drinića) Bukovači, Driniću u Busijama (iz Krnje Jele 1907. godine) u Bravsku, Kapljuvu i Janjilima, krajem XIX veka u Rajnovcima kod Kulen Vakufa i u Prijedoru. Identično je sa ličnim imenom Kecman za koje nije potvrđeno da se pojavljivalo kod Srba. Mogući nastanak reči kecman: kao što je od kec nastao glagol kecati na sličan način je mogao nastati i antroponim Kecman, u kome je segment - man preuzet iz frekventnih ličnih imena tipa Radoman, Vukman, Dragoman itd.






Svi Kecmani slave krsnu slavu Svetog apostola Vartolomeja.

Od Srba samo Kecmani (i nekoliko porodica nastalih od Kecmana) slave Svetog Vartolomeja. Srbi nemaju mnogo hramova posvećenih Vartolomeju. Jedan od njih je u Rakovici pored Beograda.Danasnja situacija sa Kecmanima je vrlo interesantna. Pregled današnje situacije je teško napraviti bez malog osvrta na zadnju deceniju dvadesetog veka. Do devedesetih godina dvadesetog veka Kecmani su se selili unutar Jugoslavije ekonomskim migracijama. Mnogo Kecmana je rasuto po teritoriji stare (SFRJ) Jugoslavije zahvaljujući službi koja ih je vodila. Krajem drugog svetskog rata mnoge Kecmane je put kolonista odveo iz Krajine u Vojvodinu. Ali ipak najveća selidba je bila 1995. godine zahvaljujući ustašama i balijama koji su pred sobom terali sve. Od te 1995. godine kada je dosta Kecmana nestalo bez traga, Kecmana ima i u Brčkom, Derventi, Doboju...

Svaka cast Mirjana, ti se pravo raspisala, za razliku od ovih baraba, koji se samo zaj....

Ima jedan sajt, slucajno sam natrcao na njega, bavi se porijeklom Kecmana:

www.kecman.org

Nije lose uradjen, a ima sta procitati. Ne znam da li si ga ti pravila, mada je potpisan neki pedja, ili si samo maznula tekst.

Nema veze, da nije ovdje paste, pitanje je da li bi ga ovi nasi ikad nasli i procitali.

Puno pozdrava, samo tako nastavi, a bilo bi dobro da ubacis izvor infomacija, da se moze naci i procitati. Imam zeta koji to voli.

U Mali Cvijetnić Grbići su se doselili iz Otona. Tu se zadržali neko vreme i preselili u Veliki Cvijetnić u 30-ih godina 18. veka. Grbići iz Donjeg Vrtoča su se doselili iz Osredaka(Lika) pocetkom 50-tih godina 19. veka. U Malo Očijevo Grbići su došli iz Cvijetnića posle okupacije (1878). U Drvar Selo su se Grbići doselili iz Bos. Petrovca u drugoj polovini 20. veka.

U Skakavac su se Grbići doselili 1879. iz Zrmanje. Grbići iz Smoljana su se doselili sa tromeđe Like, Dalmacije i Bosne. Iz Smoljane se krajem 18. veka doseliše u Suvaju, a onda se opet jedan deo vrati u Smoljanu. Dvadesetih godina 19.veka ovde se doseli još jedna grupa Grbića iz Ličkih Osredaka. U isto vreme se iz Grbići iz Bjelaja doseliše u Račić (Bihać).

U selo Čatrnju su Grbići došli iz Suvaje oko 1800 godine. Grbići iz zaseoka Jasenovac kod Bravskog su došli iz Donjeg Lapca sredinim 19. veka. Odatle su jedni otišli u zaseok Klenovac, a drugi u zaseok Srneticu 60-tih godina 19. veka. Početkom 20. veka u Bosanski Petrovac je došla jedna porodica Grbić iz Suvaje.

U Krnjeuši žive Grbići, potomci popa Jova Grbića iz Račića kod Bihaća, koji je u Krnjeušu došao kao đak i oženio se u popovsku familiju Karanović. Kada je umro poslednji sveštenik iz kuće Karanovića, Jovo Grbić je preuzeo parohiju i na tom mestu je proveo od 1867. do 1903. Njegova dva sina su živela u zadruzi i nakon Prvog svetskog rata.

U Potkozarje su Grbići došli iz okoline Drvara i Unca.

Baš je lijepo znati da ima neko ko se bavi porjeklom petrovčana. Ima li u nekom manjem zaglavlju nešto o Kesićima.
Puno pozdrava i samo nastavi

Zao mi je, Kresho, ali nigdje na internetu nisam uspjela da ti pronađem porijeklo porodice Kesić, a baš sam se potrudila.